Evropska unija poziva Bosnu i Hercegovinu da iskoristi povoljna ekonomska kretanja i pojača investicije, navodi se u dokumentu ekonomskog dijaloga EU-Zapadni Balkan koji će biti održan sutra na marginama Vijeća EU za ekonomska pitanja u Briselu, otkriva portal BH1.
Procurili su predloženi zaključci za sve delegacije sastanka na visokom nivou, a putem kojeg EU šalje ključna mišljenja o ekonomskim i finansijskim pitanjima državama regije, uključujući u Ukrajinu, Gruziju, Molaviju i Tursku. Kada je u pitanju BiH, Brisel traži jače javne investicije te poboljšanje poslovnog ambijenta, uz pozitivna kretanja koja su već evidentna.
- Program ekonomskih reformi predviđa ubrzanje rasta BDP-a na oko 3% u 2024. i 2025. godini i na 3,4% u 2026. godini, koristeći se oporavkom izvoza i povećanjem privatnih i javnih investicija. U skladu sa očekivanim međunarodnim kretanjima cijena, očekuje se da će glavna inflacija pasti na oko 1,9% do 2026. godine. Očekuje se da će veća strana potražnja, posebno za izvozom turizma, i umiren rast uvoza smanjiti deficit tekućeg računa na 2,8% BDP-a do 2026. godine – navedeno je u zaključcima koji će se razmatrati.
Rizici su pretežno zbog optimističnih projekcija programa za rast izvoza koji bi mogao biti teško ostvariv s obzirom na trenutne geoekonomske i geopolitičke prilike.
– Planirano smanjenje javnih investicija suprotstavlja se preporukama politike koje su zajednički usvojene od 2015. godine. Javne investicije bi zapravo trebalo da dobiju značajno i trajno pojačanje kako bi se ekonomija usmerila ka višem rastu. Naplata prihoda negativno je pogođena značajnom neformalnom ekonomijom i nedovoljnom transparentnošću oporezivih prihoda. Dosegnuvši vrhunac od 17,4% u 2022. godini, glavna inflacija usporila je na nivo od 2,1% do februara 2024. godine – konstatiraju u Briselu pozitivne strane.
Očekuje se da će odnos duga opasti sa 26,7% BDP-a u 2023. na 23% u 2026. godini, dok se očekuje da će troškovi kamata ostati na nivou od 1% BDP-a, koristeći se niskim nivoom duga i visokim udelom koncesionarskih zajmova. Međutim, ima i ozbiljnih kritika koje su upućene Bosni i Heregovini, otkriva portal BH1.
Faksimil prijedloga zaključaka: EU šalje klučne poruke za ekonomski oporavak
- Sposobnost zemlje da formuliše dosljedne, opšte i kratkoročne i srednjoročne ekonomske i fiskalne ciljeve i strategije snažno je ometena visokim stepenom institucionalne fragmentacije, nedovoljnom saradnjom ključnih zainteresovanih strana, posebno entiteta, i prekomerno politizovanim procesima donošenja odluka. Pouzdanost predstavljenog fiskalnog okvira dodatno je umanjena slabom usklađenošću sa EU standardima računovodstva. Strukturni izazovi leže u oblastima vladavine prava, poslovnog okruženja i neefikasnih javnih preduzeća, zelenog i digitalnog prelaza i ljudskog kapitala. Težak poslovni ambijent i slabosti u jedinstvenom ekonomskom prostoru zemlje ključni su faktori koji dovode do loših rezultata na tržištu rada, kočeći unapređenje konkurentnosti i životnog standarda. Potrebno je suočiti se sa visokim regulatornim teretom, korupcijom i neformalnošću. Digitalna transformacija zaostaje i u poslovnom i u javnom sektoru – poručuje se.
Standardi zaštite životne sredine su niski, sa dugotrajnim uticajem na zdravlje i kvalitet života stanovništva Bosne i Hercegovine. Ovi izazovi, kao i relevantne zajedničke smjernice politike dogovorene 2023. godine, očekuje se da će biti adresirani kroz ključne strukturne reforme identifikovane u Reformskom programu zemlje u okviru novog Plan rasta za Zapadni Balkan.
