Nakon ekonomske stagnacije tokom 2023. godine, Bosna i Hercegovina se suočava sa nadom u oživljavanje ekonomske aktivnosti u narednim godinama, navodi se u najnovijoj procjeni Evropske komisije koja je analizirala ekonomski reformski program (ERP) BiH, otkriva portal BH1.
– Očekuje se da će bruto domaći proizvod (BDP) zemlje rasti, uglavnom zahvaljujući izvozu i investicijama, što bi trebalo rezultirati postepenim smanjenjem deficita. Prema izvještaju ERP-a, ekonomska aktivnost je usporila tokom 2023. godine, zbog slabe eksterne potražnje, visokih kamatnih stopa i pritisaka inflacije. Međutim, predviđa se da će se situacija popraviti u narednom periodu, sa očekivanim rastom BDP-a od oko 3% u 2024. i 2025. godini, te 3.4% u 2026. godini. Ovaj optimizam se temelji na očekivanom oporavku izvoza i povećanju privatnih i javnih investicija – istaknuto je u zvaničnom dokumentu Evropske komisije od 12. aprila ove godine.
Briselu se redovno šalje ekonomski reformski program koji se usvaja na Vijeću ministara BiH na procjenu, a ove godine, čini se da ima optimizma u ovom dokumentu.
– Jedan od ključnih faktora koji bi mogli podržati ovaj rast je smanjenje inflacije na oko 1.9% do 2026. godine, kao i očekivani oporavak strane potražnje, posebno u sektoru turizma. Predviđa se da će se tekući račun deficita smanjiti na 2.8% BDP-a do 2026. godine, dok se očekuje da će prilivi stranih direktnih investicija ostati stabilni na oko 2% BDP-a – navedeno je.
Faksimil dokumenta Evropske komisije: Optimizam za Bosnu i Hercegovinu uz određene rizike
Ipak, uprkos optimizmu ERP-a, postoje i određeni rizici, uglavnom zbog neizvjesnosti na globalnom tržištu i slabih investicija. Očekivani pad inflacije također izgleda optimistično, imajući u vidu nedavne pritiske na plate i nedostatak radne snage zbog emigracije.
- Što se tiče fiskalne politike, ERP predviđa postepeno smanjenje deficita, sa očekivanim malim suficitom u budžetu do 2026. godine. Međutim, postoje i određeni izazovi u vezi sa sprovođenjem ovih planova, uključujući nedostatak političke podrške i slabe usklađenosti sa standardima EU za računovodstvo. Pored ekonomskih izazova, Bosna i Hercegovina se suočava i sa strukturalnim problemima u oblastima kao što su vladavina prava, poslovno okruženje, digitalna tranzicija i reforma javnih preduzeća. Implementacija ključnih strukturalnih reformi identifikovanih u reformskom dnevnom redu zemlje može biti ključna za prevazilaženje ovih izazova i postizanje dugoročnog održivog rasta – kažu iz Evropske komisije, prenosi portal BH1.
Iako su neki napori već preduzeti, ostaje mnogo posla kako bi se ostvarili ciljevi postavljeni u okviru ekonomskih reformi.
- Uspjeh će zavisiti od snažne političke volje i dosljedne implementacije planova za poboljšanje ekonomske situacije u zemlji – zaključuje se u dokumentu, otkriva portal BH1.
